Investiranje i štednja

Molitva za opstanak?

Pre tri meseca pisao sam nešto malo o smislu održavanja globalnog finansijskog sistema. U vestima se povremeno pojave pravi biseri, koji dobro raspiruju moje sumnje u trenutnu postavku stvari. Recimo, juče je u Nemačkoj u centrali koncerna „Opel” održan interkonfesionalni molitveni skup zaposlenih za opstanak kompanije, kako je javila Verska informativna agencija VIA. (Dalje)

poseta (651) / komentara (2) Objavljeno pod Generalna 29.12.2008. Edit

Kreditna lekcija koju svet neće zaboraviti

Nepromišljeno odobravanje kredita za finansiranje dugoročnih investicija (nekretnina) dovelo je dužnike u situaciju da kratkoročnim sredstvima ne mogu pokriti dugoročne obaveze. Finansijski virus stvoren u SAD preplavio je svet i nastala je globalna finansijska kriza koja prerasta u duboku recesiju.

Osnova kreditnog sistema je poverenje

Reč kredit ima poreklo u latinskom jeziku (u značenju „on veruje”). Međutim, veruje se da je koncept gde jedna strana pruža drugoj strani dobra (roba ili usluge) tako da ih druga strana ne nadoknađuje trenutno, već u budućnosti, bio poznat i pre nastanka novca, još u vreme robne razmene. Strana koja daje dobra (poverilac ili kreditor) na taj način zadužuje stranu koja prima dobra (dužnik ili korisnik kredita). Svoj interes nalazi u tome što će vraćena dobra biti uvećana za unapred dogovorenu nagradu (kamatu), odnosno naknadu za čekanje i preuzimanje određene doze rizika da dužnik neće moći da vrati pozajmljena sredstva. Za zasnivanje kreditorskog odnosa u kome nastaju prava i obaveze potrebno je da između ugovornih strana postoji određena doza poverenja, koje predstavlja jedan od osnovnih uslova u bankarstvu i sličnim finansijskim institucijama.

Kada je poverenje kreditora opravdano i razumno?

Poverenje zajmodavaca opravdano je kada se sredstva pozajmljuju kreditno sposobnoj strani, odnosno dužniku koji će moći da izmiri sve obaveze prema kreditoru – isplatom glavnice i kamate. U interesu svake banke je da što bolje oceni potencijalnog korisnika kredita i u skladu sa ocenom novčana sredstva odobri ili ne odobri. Za svaku naplatu potraživanja potrebna su likvidna sredstva – novac ili ekvivalent novca u na strani dužnika. Ako bi u kreditnim sistemima došlo do situacije da obaveze dužnika postanu prevelike, a rokovi za isplatu prekratki, dužnici bi počeli da zloupotrebljavaju poverenje kreditora, jer ne mogu da ispune svoje obaveze. Kako nijedna pojedinačna banka (ili druga finansijska institucija) ne bi mogla obezbediti dovoljno novca da osigura opštu likvidnost, ni sama ne bi bila u mogućnosti da izmiri svoje kratkoročne obaveze. Dakle, nedovoljna količina likvidnih sredstava predstavlja veliki rizik.

U gotovini svega 3% izdatih kredita

Opšta pretpostavka je da banka kreditira korisnike količinom novca za koji ima pokriće u svom trezoru. U praksi, međutim, banke su u mogućnosti da stvaraju nova zaduženja i tako ih multiplikuju. U kreditnom sistemu u kome postoji višestruko više dugovanja od količine novca u opticaju po sistemu povratne sprege i problemi sa izmirivanjem dugova mogu se multiplikovati.

Naduvavanje balona

U proteklih nekoliko godina cene nekretnina u SAD neprestano su rasle. Pod pretpostavkom da će se taj rast nastaviti banke su izdavale sve više kredita za kupovinu nekretnina, čija bi vrednost tokom otplate kredita trebalo da raste. Izgledalo je da rizik ne postoji, jer sve i da korisnik kredita ne može da isplaćuje rate, raskidom kreditnog odnosa i prodajom nekretnine na dobitku mogu biti i banka i korisnik kredita. Zbog postizanja što većeg profita bankari i agenti za nekretnine vremenom su počeli odobravati kredite „bilo kome ko diše” i kredit se nadovezivao na kredit.

U cilju dodatnog obezbeđenja i da stvar bude komplikovanija banke su počele trgovati dugovanjima tako što su ih pakovale u nove finansijske proizvode i plasirale ih na finansijskim tržištima širom sveta, što je dovelo do neusklađenosti dospeća kredita. Svi su zaboravili da ako bi većina poverilaca zahtevala naplatu potraživanja u određenom vremenskom trenutku, dužnici ne bi mogli servisirati dugove i bili bi prisiljeni da odlože ili obustave plaćanje i možda rasprodaju neka od svojih manje likvidnih sredstava u pokušaju da izmire dugove.

Pucanje balona u SAD, početak globalne krize

Upravo to se desilo u SAD prošle godine. U jednom trenutku prenaduvane cene nekretnina smanjile su potražnju, a međusobno ispreplitana vremena dospeća kredita dovela su dužnike u situaciju u kojoj ni kratkoročnim sredstvima nisu mogli da pokriju svoje dugoročne obaveze. Manje kreditno sposobni dužnici počeli su da odlažu isplatu ili da otkazuju vraćanje dugova. Vrednost nekretnina počela je da pada i došlo je do pucanja tržišta nekretnina. Hipotekarne banke pretrpele su velike gubitke. Na prvi pogled, kriza se nije razlikovala od uobičajenih ciklusa izazvanih kreditnim bumom. Američka centralna banka je u skladu sa svojom ulogom odgovorila promenom monetarne politike i sniženjem kamatne stope u cilju povećanja likvidnosti i smanjenja pritiska na finansijske institucije. Međutim, poverenje u tržište je izostalo i tri od pet najvećih investicionih banaka su objavile bankrot. U spašavanju preostalih učestvovala je američka vlada, posredovanjem u preuzimanju od strane jačih banaka, kratkoročnim pozajmicama ili otkupljivanjem vlasničkih udela u tim bankama.

Posledice se još uvek osećaju na tržištima kapitala širom sveta, a početkom decembra 2008. godine američka nacionalna kancelarija za ekonomska istraživanja smogla je snage i priznala da je privreda SAD već godinu dana u recesiji.

poseta (406) / komentara (0) Objavljeno pod Generalna 05.12.2008. Edit

Investicioni fondovi u zemlji čuda

Prošle godine u ovo vreme investicioni fond Raiffeisen Akcije suočio se sa padom vrednosti investicione jedinice ispod početne vrednosti. Samo nekoliko nedelja pre toga nešto tako bilo je nezamislivo. Iako su investicioni fondovi počinjali sa radom u nezgodno vreme, izgledalo je da se na letnju korekciju ne obaziru, pa su beležili lepe prinose i nove članove.

Međutim, zbog nestabilne političke situacije i sve većeg nepoverenja ulagača koji su počeli da se povlače sa tržišta kapitala, pad berzanskih indeksa bio je neminovan, a to je imalo za posledicu i pad vrednosti investicionih jedinica.  (Dalje)

poseta (601) / komentara (1) Objavljeno pod Investicioni fondovi 02.12.2008. Edit

IF sentiment u novembru 2008.

IF sentiment pokazuje koliko moraju porasti investicione jedinice da bi se inicijalni investitori vratili na nulu.  (Dalje)

poseta (555) / komentara (0) Objavljeno pod IF sentiment 28.11.2008. Edit

Investicioni fondovi u novembru 2008.

poseta (527) / komentara (0) Objavljeno pod Investicioni fondovi 28.11.2008. Edit

Imovina IF u novembru 2008.

Vrednost imovine investicionih fondova u Srbiji 28. novembra 2008. iznosila je 1.699.795.459 RSD, odnosno 19.000.004 €. U novembru je ponovo pala vrednost imovine svih investicionih fondova, s tim što je pad manji kod starijih i većih fondova.

Prošle godine krajem novembra imovina prva (i jedina) četiri investiciona fonda iznosila je 4.354.682.200 RSD, odnosno 50.635.840 €. Ukupna vrednost imovine IF smanjena je dakle za 60,97% (posmatrano u RSD, drugim rečima 2,5 puta je manja), odnosno 62,48% (€), jer se skoro neprestano smanjivala bez obzira na ulazak novih investicionih fondova na tržište kapitala. (Dalje)

poseta (487) / komentara (0) Objavljeno pod Investicioni fondovi - imovina 28.11.2008. Edit

IF sentiment u oktobru 2008.

IF sentiment pokazuje koliko moraju porasti investicione jedinice da bi se inicijalni investitori vratili na nulu.  (Dalje)

poseta (529) / komentara (0) Objavljeno pod IF sentiment 31.10.2008. Edit

Investicioni fondovi u oktobru 2008.

Premijer Srbije prognozira da će Srbija profitirati na svetskoj krizi, ali trenutno ne vidim osetnu korist od pada investicionih jedinica, osim što sam oslobođen muka da neprestano podsećam Excel na separator za hiljadu (.)...
 (Dalje)

poseta (600) / komentara (0) Objavljeno pod Investicioni fondovi 31.10.2008. Edit