Investiranje i štednja

Cene hrane u Srbiji i Crnoj Gori 2009.

Leto je na izmaku, sezona letovanja se polako privodi kraju i vreme je za novu uporednu tabelu. Prošle godine sam se sa cenama hrane u Srbiji i Crnoj Gori pozabavio iz posebnih razloga. Srećom odnosi među bratskim zemljama dana nisu više tako burni, ali sam ove godine tablicu dopunio zato što vidim da za ovu temu postoji veliko interesovanje, iako sam članak „Cene hrane u Srbiji i Crnoj Gori” nije izazvao nikakve reakcije. (Dalje)

poseta (2519) / komentara (0) Objavljeno pod Generalna 08.09.2009. Edit

Bez brige, bankarski sistem je stabilan

Rekordna dobit Erste banke u Srbiji (28.02.2009 14:17 | Izvor: Tanjug)

Dobit Pošte 2,7 milijardi dinara (27.02.2009 09:25 | Izvor: Tanjug)

Profit Rajfajzena 77,9 miliona evra (najbolji rezultat otkad posluje u Srbiji) (26.02.2009 16:02 | Izvor: Beta)

Unikredit: Profit veći za 55 odsto (25.02.2009 11:34 | Izvor: Beta)

Dobit aerodroma 1,35 mlrd. dinara (24.02.2009 13:24 | Izvor: Beta)

Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić nedavno je uveravao javnost da su „naše banke jače od istih banaka u regionu”, kao i da je „poslednja dva meseca zabeleženo vraćanje štednje građana u banke, što ohrabruje”. Važno je po svaku cenu sačuvati banke, bez obzira koliko to košta građane i obezbediti da „neodgovorni” pojedinci ne povuku depozite, kao što su to činili prošle godine tokom nedelje štednje.  (Dalje)

poseta (1094) / komentara (0) Objavljeno pod Generalna 01.03.2009. Edit

Finansijski savetnik lažirao sopstvenu smrt

Evo još jednog bisera... Trodnevni beg nestalog pilota - od vlasti kao i lične i finansijske propasti – okončan je nakon što ga je policija pronašla u izolovanom šatoru, dok je krvario iz zgloba ruke nakon očiglednog pokušaja samoubistva. (Dalje)

poseta (1087) / komentara (0) Objavljeno pod Generalna 14.01.2009. Edit

Molitva za opstanak?

Pre tri meseca pisao sam nešto malo o smislu održavanja globalnog finansijskog sistema. U vestima se povremeno pojave pravi biseri, koji dobro raspiruju moje sumnje u trenutnu postavku stvari. Recimo, juče je u Nemačkoj u centrali koncerna „Opel” održan interkonfesionalni molitveni skup zaposlenih za opstanak kompanije, kako je javila Verska informativna agencija VIA. (Dalje)

poseta (1028) / komentara (2) Objavljeno pod Generalna 29.12.2008. Edit

Kreditna lekcija koju svet neće zaboraviti

Nepromišljeno odobravanje kredita za finansiranje dugoročnih investicija (nekretnina) dovelo je dužnike u situaciju da kratkoročnim sredstvima ne mogu pokriti dugoročne obaveze. Finansijski virus stvoren u SAD preplavio je svet i nastala je globalna finansijska kriza koja prerasta u duboku recesiju.

Osnova kreditnog sistema je poverenje

Reč kredit ima poreklo u latinskom jeziku (u značenju „on veruje”). Međutim, veruje se da je koncept gde jedna strana pruža drugoj strani dobra (roba ili usluge) tako da ih druga strana ne nadoknađuje trenutno, već u budućnosti, bio poznat i pre nastanka novca, još u vreme robne razmene. Strana koja daje dobra (poverilac ili kreditor) na taj način zadužuje stranu koja prima dobra (dužnik ili korisnik kredita). Svoj interes nalazi u tome što će vraćena dobra biti uvećana za unapred dogovorenu nagradu (kamatu), odnosno naknadu za čekanje i preuzimanje određene doze rizika da dužnik neće moći da vrati pozajmljena sredstva. Za zasnivanje kreditorskog odnosa u kome nastaju prava i obaveze potrebno je da između ugovornih strana postoji određena doza poverenja, koje predstavlja jedan od osnovnih uslova u bankarstvu i sličnim finansijskim institucijama.

Kada je poverenje kreditora opravdano i razumno?

Poverenje zajmodavaca opravdano je kada se sredstva pozajmljuju kreditno sposobnoj strani, odnosno dužniku koji će moći da izmiri sve obaveze prema kreditoru – isplatom glavnice i kamate. U interesu svake banke je da što bolje oceni potencijalnog korisnika kredita i u skladu sa ocenom novčana sredstva odobri ili ne odobri. Za svaku naplatu potraživanja potrebna su likvidna sredstva – novac ili ekvivalent novca u na strani dužnika. Ako bi u kreditnim sistemima došlo do situacije da obaveze dužnika postanu prevelike, a rokovi za isplatu prekratki, dužnici bi počeli da zloupotrebljavaju poverenje kreditora, jer ne mogu da ispune svoje obaveze. Kako nijedna pojedinačna banka (ili druga finansijska institucija) ne bi mogla obezbediti dovoljno novca da osigura opštu likvidnost, ni sama ne bi bila u mogućnosti da izmiri svoje kratkoročne obaveze. Dakle, nedovoljna količina likvidnih sredstava predstavlja veliki rizik.

U gotovini svega 3% izdatih kredita

Opšta pretpostavka je da banka kreditira korisnike količinom novca za koji ima pokriće u svom trezoru. U praksi, međutim, banke su u mogućnosti da stvaraju nova zaduženja i tako ih multiplikuju. U kreditnom sistemu u kome postoji višestruko više dugovanja od količine novca u opticaju po sistemu povratne sprege i problemi sa izmirivanjem dugova mogu se multiplikovati.

Naduvavanje balona

U proteklih nekoliko godina cene nekretnina u SAD neprestano su rasle. Pod pretpostavkom da će se taj rast nastaviti banke su izdavale sve više kredita za kupovinu nekretnina, čija bi vrednost tokom otplate kredita trebalo da raste. Izgledalo je da rizik ne postoji, jer sve i da korisnik kredita ne može da isplaćuje rate, raskidom kreditnog odnosa i prodajom nekretnine na dobitku mogu biti i banka i korisnik kredita. Zbog postizanja što većeg profita bankari i agenti za nekretnine vremenom su počeli odobravati kredite „bilo kome ko diše” i kredit se nadovezivao na kredit.

U cilju dodatnog obezbeđenja i da stvar bude komplikovanija banke su počele trgovati dugovanjima tako što su ih pakovale u nove finansijske proizvode i plasirale ih na finansijskim tržištima širom sveta, što je dovelo do neusklađenosti dospeća kredita. Svi su zaboravili da ako bi većina poverilaca zahtevala naplatu potraživanja u određenom vremenskom trenutku, dužnici ne bi mogli servisirati dugove i bili bi prisiljeni da odlože ili obustave plaćanje i možda rasprodaju neka od svojih manje likvidnih sredstava u pokušaju da izmire dugove.

Pucanje balona u SAD, početak globalne krize

Upravo to se desilo u SAD prošle godine. U jednom trenutku prenaduvane cene nekretnina smanjile su potražnju, a međusobno ispreplitana vremena dospeća kredita dovela su dužnike u situaciju u kojoj ni kratkoročnim sredstvima nisu mogli da pokriju svoje dugoročne obaveze. Manje kreditno sposobni dužnici počeli su da odlažu isplatu ili da otkazuju vraćanje dugova. Vrednost nekretnina počela je da pada i došlo je do pucanja tržišta nekretnina. Hipotekarne banke pretrpele su velike gubitke. Na prvi pogled, kriza se nije razlikovala od uobičajenih ciklusa izazvanih kreditnim bumom. Američka centralna banka je u skladu sa svojom ulogom odgovorila promenom monetarne politike i sniženjem kamatne stope u cilju povećanja likvidnosti i smanjenja pritiska na finansijske institucije. Međutim, poverenje u tržište je izostalo i tri od pet najvećih investicionih banaka su objavile bankrot. U spašavanju preostalih učestvovala je američka vlada, posredovanjem u preuzimanju od strane jačih banaka, kratkoročnim pozajmicama ili otkupljivanjem vlasničkih udela u tim bankama.

Posledice se još uvek osećaju na tržištima kapitala širom sveta, a početkom decembra 2008. godine američka nacionalna kancelarija za ekonomska istraživanja smogla je snage i priznala da je privreda SAD već godinu dana u recesiji.

poseta (773) / komentara (0) Objavljeno pod Generalna 05.12.2008. Edit

Globalni finansijski sistem?

Pre dva dana u Indoneziji preko dvadeset ljudi izgubilo je život u masi od 10.000 siromašnih koji su čekali milostinju u vrednosti 30.000 rupija (3,18$ / 2,25€). Naime, uoči kraja Ramazana dobrostojeći muslimani dele „zakat”, a sa novcem od milostinje siromašne porodice uspevaju da žive nekoliko meseci.

Istog dana američka banka Lehman brothers holding pokrenula je stečajni postupak zbog nemogućnosti da servisira otpis dugova težak 60 milijardi dolara, jer je sa nedovoljno kapitala finansirala previše rizične imovine. Od tada su cene akcija širom sveta u padu, a centralne banke u Americi, Evropi i Aziji intervenišu ne bi li sprečile paniku i krah globalnog finansijskog sistema.

Ima li smisla spašavati ga? (Dalje)

poseta (1441) / komentara (0) Objavljeno pod Generalna 17.09.2008. Edit

Cene hrane u Srbiji i Crnoj Gori

Ove godine počela je da važi zabrana za unošenje hrane u Crnu Goru, što je u Srbiji ocenjeno kao, u najmanju ruku, neprijatno iznenađenje. I ranije su cene u evrima izazivale podozrenje prema braći Crnogorcima, koji žele da zarade na naivnim turistima iz Srbije, pa je najsigurnije bilo što više poneti od kuće i tamo kupiti samo ono što se mora. Nova pravila dočekana su kao pravi atak na „paprika” turizam (ranije se to nazivalo „paradajz” turizmom).

Sa druge strane, u poslednje vreme cene hrane u Srbiji su više nego ikada, što je povezano sa precenjenim kursom dinara prema evru, rastućim spoljnotrgovinskim deficitom i svemoći uvozničkog lobija, pa se postavlja pitanje da li se isplati kupovati u Srbiji i rizikovati na granici sa Crnom Gorom tegljenjem nepotrebnog tovara? (Dalje)

poseta (2981) / komentara (0) Objavljeno pod Generalna 29.08.2008. Edit

„Solarni” stambeni krediti

U Politici je 15. februara 2008. godine objavljen članak „'Solarni' stambeni krediti” sa zanimljivom tablicom koja prikazuje troškove za kupovinu stana.

poseta (1188) / komentara (1) Objavljeno pod Generalna 17.02.2008. Edit