Investiranje i štednja

Uporedni prikaz prirasta investicionih jedinica

23.11.2007. godine

Investicioni fond je institucija kolektivnog investiranja koja organizuje prikupljanje i ulaganje  novčanih sredstava u različite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja i kao takav predstavlja posredni oblik ulaganja na organizovanom tržištu kapitala – berzi.

U našoj zemlji trenutno posluju četiri investiciona fonda:
• Delta Plus
• Fima ProActive
• Raiffeisen Akcije
• Focus Premium

Domaći investicioni fondovi počinjali su sa radom u različito vreme, odnosno u različitim uslovima na domaćem tržištu kapitala, ali se ta činjenica zanemaruje pri poređenju njihove uspešnosti. Ovaj put vrednosti investicionih jedinica pojedinih fondova spustio sam na najveći mogući zajednički imenitelj i smestio ih u iste uslove u odnosu na kretanje berzanskih indeksa.

Na prvom grafiku prikazano je kretanje vrednosti investicione jedinice Delta Plus u odnosu na berzu, sa početnim vrednostima 1.000,00 RSD. U prvi domaći investicioni fond položene su nade da će obezbediti godišnje prinose u visini 40-50% i u prvo vreme izgledalo je da će očekivanja investitora biti ispunjena. Tokom marta i početkom aprila zabeležen je snažan rast na berzi, koji se odrazio na zadovoljavajući rast vrednosti investicionih jedinica. Isti rast danas se ocenjuje kao neopravdan i navodi kao glavni uzrok za višemesečnu „korekciju”. Iako je Delta Plus u martu zabeležio prinos +19,03% i 12,04% u aprilu, vidimo da je „pobedio tržište” tek krajem avgusta.

Drugi grafik prikazuje period u kome sa radom počinje Fima ProActive. Najpre pada u oči da berzanski indeksi više nisu rasli, osim simbolične nadoknade posle šokantnog dvodnevnog pada za vreme burnih previranja oko formiranja Vlade Srbije posle višemesečne krize. Ako sve početne vrednosti dovedemo na vrednost 1.000,00, vidimo da je Fima ProActive prema procentualnom učinku za sve vreme poslovanja beležila bolje rezultate u odnosu na Delta Plus.

Polovinom avgusta sa radom počinje investicioni fond Raiffeisen Akcije. Nakon tog perioda indeksi na berzi više ne prelaze početnu vrednost 1.000,00, a tri postojeća fonda se po ostvarenim rezultatima više ne razlikuju mnogo jedan od drugog, iako u odnosu na berzanske indekse beleže uspone i padove iznad početne jedinice. Investitori koji su posle 16. avgusta uložili novac u jedan od ta tri fonda tri meseca kasnije gotovo da nemaju razloga za kajanje što poverenje nisu poklonili nekom drugom.

Na zadnjem grafiku vidimo kakav uspeh su investicioni fondovi ostvarili posle 6. septembra kada sa radom počinje Focus Premium. Pad na berzi zaustavljen je negde sredinom septembra i na kratko je izgledalo da polako i sigurno izlazimo iz „korekcije”. U oktobru su berzanski indeksi uspeli da se domognu početne vrednosti od 1.000,00. Investicioni fond Focus Premium od početka je beležio izvanredne rezultate i značajno se izdigao u odnosu na postojeće fondove dok su se kolebali oko prinosa od 2%. Na taj način najmlađi fond je pridobio poverenje novih investitora i simpatije „starih” investitora, koji su napuštali fondove sa „poražavajućim” rezultatima.

Krajem oktobra berzanski indeksi izgubili su 10% u odnosu na početnu vrednost od 6. septembra i nakon nekoliko dana prividnog oporavka sunovrat se nastavio još oštrije. Investicioni fondovi na neki način još uvek „pobeđuju tržište”, ali bolji rezultati u odnosu na indeksiran portfolio samo znače da investitori gube manje umesto više i poverenja više nema. Neubedljivi prinosi više ne mogu da nadmaše rizike, i investicioni fondovi se suočavaju sa gubitkom zainteresovanih investitora.

Investicioni fondovi zamišljeni su kao institucija kolektivnog investiranja gde svaki investitor prepušta svoj kapital na duže vreme, nezavisno od dnevnih i nedeljnih trendova na berzi, povoljnih vesti, sezonskih korekcija, i nesigurne budućnosti. U našoj zemlji, međutim, uvek je neki „trenutak” i investitori upućeni na investicione fondove s pravom strahuju za svoj kapital.